fbpx

Gljivice na noktima (Onihomikoza)

PODELI:

Share on facebook
Share on whatsapp
Share on twitter
Share on linkedin
manikir pedikir nadogradnja trepavica
Gljivice na noktirma - Saznajte šta izaziva pojavu gljivica na noktima, koji su rizici i potencijalni uzroci kao i koja su rešenja ove pojave. U daljem tekstu ćemo obraditi sve što je potrebno da znate o ovoj gljivičnoj infekciji noktiju.
nadogradnja trepavica
Gljivice na noktima (onihomikoza)

Gljivična Infekcija nokta – Onihomikoza (OM)

Onihomikoza je stručni naziv za gljivičnu infekciju jednog ili više noktiju koja je izazvana bilo kojom vrstom gljiva: dermatofitima, kvasnicama ili plesnima. OM može da zahvati bilo koji deo nokta, uključujući i matriks, ležište nokta ili nokatnu ploču. 


Procenjuje se da oko 5% svetske populacije pati od nekog oblika onihomikoze (gljivične infekcije nokta) i zbog toga ovo oboljenje predstavlja značajan zdravstveni problem. 


U zemljama zapadne i centralne evrope, onihomikoza je zastupljena od 2 do 8%. Ne postoje podaci o učestalosti OM kao i najčešćim uzročnicima ove bolesti u Srbiji.
Kriterijum za postavljanje dijagnoze OM podrazumevano je postojanje jasne kliničke sumnje na OM uz pozitivan nalaz bilo kog laboratorijskog testa.

S obzirom da različite promene na noktima mogu da izgledaju kao onihomikoza(gljivična infekcija nokta), radi pravilnog i jedinstvenog procenjivanja oštećenja nokatne ploče, uveden je zbirni klinički indeks onihomikoze koji se zove “SCIO index” (Scoring Clinical Index for Onychomycosis).


SCIO Indeks se određuje na osnovu niza parametara kao što su klinički tip i lokalizacija onihomikoze, stepen zahvaćenosti nokatne ploče, nivo zadebljanja nokatne ploče i uzrast pacijenta. 


Jedino SCIO indeks omogućava objektivnu procenu kliničke manifestacije onihomikoze obolelih bez obzira na njihove demografske razlike i potencijalne faktore rizika za nastanak infekcije.

U odnosu na vrednost SCIO indeksa, procenjuje se stepen oštećenog nokta i primenjuje odgovarajući terapijski protokol.

Faktori rizika za nastanak gljivice na noktima – Onihomikoza (OM)

  • Uzrast
    Prevalencija onihomikoza (gljivice na noktima) raste sa starosnom dobi. Brojne studije su pokazale da je zastupljenost onihomikoza najčešća u uzrasnoj grupi preko 60 godina starosti i procene su da iznosi oko 25%.

    Postoji dosta razloga: biološkim starenjem kod osobe dolazi do lošije periferne cirkulacije, češće imaju dijabetes i ponovljene traume nokta, zbog smanjene pokretljivosti, teže održavaju adekvatnu higijenu noktiju, imunski system je slabiji, duža je izloženost gljivama, veća je površina, a sporiji rast noktiju.

    S obzirom da je procenat osoba starijih od 65 godina sve veći u svetu, dijagnostikovanje i lečenje onihomikoze u ovoj populaciji predstravlja sve veći zdravstveni poduhvat.

    Onihomikoza je takođe u konstantnom porastu kada su u pitanju deca. No, je ipak do 30 puta manja u odnosu na onihomikoze kod odraslih. Kod dece je nokatna ploča manja i nokti brže rastu što otežava gljivicama da uspostave infekciju.
  • Pol
    Muškarci češće obolevaju generalno od dermatofitnih infekcija. Istraživanja su pokazala da ženski hormon progesteron deluje inhibitorno (nepovoljno) na rast dermatofita usled čega žene ređe obolevaju. Takođe, muškarci se češće bave sportskim aktivnostima što dodatno utiče na procenat zastupljenosti onihomikoze.

    Osim toga i traume nokta su češće kod muškaraca. Sve ovo doprinosi češćoj pojavi glijvičnih infekcija na nogama i noktima kod muškaraca.
    S’druge strane, žene češće obolevaju od onihomikoze na noktima ruku. S tim u vezi je tradicionalna uloga žena u obavljanju kućnih poslova.

    Ručno pranje odeće i posuđa kao i druge aktivnosti koje podrazumevaju češći kontakt noktiju sa vodom dovodi do slabljenja zaštitnih mehanizama (kutikule) i olakšava prodiranje infektivnih agenasa do nokta.
  • Genetski faktori
    Ustanovljeno je da nisu sve osobe podjednako osetljive na dermatofite i da su u pojedinim porodicama oboljenje češće javlja. Studije pokazuju da na primer, supružnici osoba sa onihomikozom čak i posle mnogo godina nisu dobili infekciju. S druge strane, svi inficirani potomci su imali barem jednog roditelja sa površinskim oblikom gljivica na noktima, odnosno ,,Distalno-lateralno subungvalnom onihomikozom“ (DLSO) što je ukazalo na dominantni tip nasleđivanja.
  • Oslabljen imunitet (Imunosupresija)
    Različite studije su pokazale da je zastupljenost onihomikoza kod imunosuprimiranih osoba viša u odnosu na imunokompetentne (Regularan imuni sistem) osobe i kreće se oko 20-30%
    Jedan od razloga je manji broj limfocita kod ovih osoba kao i postojanje onihomikoze u ličnoj i porodičnoj anamnezi.
  • Šećerna bolest
    Procene su da se onihomikoza javlja kod najmanje jedne trećine osoba sa nekim oblikom dijabetesa. Dijabetes je oboljenje koje dovodi do brojnih komplikacija koje utiču na funkciju različitih organskih sistema, a za nastanak onihomikoze značajan je negativan uticaj povećanog šećera u krvi na mikrocirkulaciju na donjim ekstremitetima (prstima nogu)
  • Ugrožena periferna cirkulacija
    Oboljenje perifernih arterija povećava za 22,4% verovatnoću pojave onihomikoze(gljivice na noktima)  na noktima ruku i nogu.
    Takođe, kod osoba koje imaju hroničnu vensku insuficijenciju (loša cirkulacija) pokazano je da je onihomikoza(gljivice na noktima) češće prisutna nego u opštoj populaciji i da se javlja kod 37% pacijenata.
  • Povećana sportska aktivnost
    Upražnjavanje sportskih aktivnosti znatno povećava verovatnoću nastanka onihomikoze. Kod osoba koje se bave plivanjem onihomikoza se 3 puta češće javlja neko kod ostatka sportista. Nošenje zatvorene obuće, poput patika koja je bogata sintetičkim materijalima veoma je povezano sa gljivičnim oboljenjima. Sintetički materijali i pojačana aktivnost podstiču pojačano znojenje nogu i često stvara ponavljane traume (udarci i pritisak) nokta.
  • Ostali faktori
    Studije su utvrdile da različiti dodatni faktori mogu uticati na pojavu onihomikoza.
    Neki od značajnih faktora su: Zanimanje, geografski region i uticaj klimatskih faktora, prethodna oboljenja nokta, putovanja, nošenje neadekvatne zatvorene obuće, neadekvatna higijena, kontakt sa zemljom kao i dugotrajna upotreba antibiotika.

Šta izaziva gljivice na noktima (onihomikozu)? (Etimologiija)

Onihomikozu(gljivice na noktima) izazivaju gljive koje se razlikuju po svom nastanku,  obliku i strukturi, kao i različitim kliničkim izgledima i terapijskom pristupu.
Njihova podela je sledeća:

  • Dermatofiti
    Najčešći izazivači OM dolaze iz grupe dermatofita. Dermatofiti se dele u tri roda:

    – Trihofiton (Trichophyton), Epidermofiton (Epidermophyton) i Mikrosporum.

    Ove gljive su keratinofilne i keratinolitičke i izazivaju infekciju struktura bogatih keratinom kao što su koža, dlaka i nokti.
    U zavisnosti od svog prirodnog staništa, mogu biti antropofilni (ljudsko poreklo), geofilni(zemljano poreklo) i zoofilni(životinjsko poreklo).

    Dermatofiti izazivaju oko 90% infekcija noktiju na nogama i 50% na rukama.

    Iz grupe dermatofita, OM najčešće izazivaju Trihofiton rubrum (Trichophyton rubrum) preko 90% OM noktiju na nogama, Trihofiton interdigitale (Trichophyton intedigitale) i Epidermofiton flokosum (Epidermophyiton floccosum) zauzimaju ostalih 10% oboljenja.
  • Kvasnice
    Kvasnice predstavljaju jednoćelijske gljive koje se dele pupljenjem ili visijom kada se progenitorske  “majke” ćelije odvajaju u identičan izdanak “ćerka” ćelija. Kvasnice češće izazivaju OM na rukama, nego na nogama gde su retki izolati. Od kvasnica najčešće se identifikje Candida albicans koja se izoluje u oko 70% slučajeva svih OM izazvanih kvasnicama, pored C. albicans, najčešći izolati su C. Parapsilosis, C. tropicalis i C. krusei.

    Kvasnice uglavnom izazivaju OM na već prethodno oštećenim noktima, kao što je slučaj sa hroničnom paronihijom, ili kod imunosuprimiranih osoba. OM izazvana kvasnicama češće se javlja kod domaćica, zemljoradnika i ribara usled hronične izloženosti vlagi i hemikaljima.
  • Nedermatofitne plseni
    Plesni su uslovno patogene gljive, koje se nalaze u okolini čoveka i uglavno mizazivaju infekciju na prethodno oštećenim noktima, najčešće usled traume. Najčešći izolati su Sitalidium dimidiatum (Scytalidium dimidiatum) i Sitalidium hijalinum (Scytalidium hyalinum).

    Na OM izazvanu nedermatofitnim plesnima treba posumnjati ako je pacijent imao traumu nokta, nema Tinea pedis (gljivična infekcija kože na stopalima), a promene postoje na jednom ili dva nokta na nogama praćenih periugvalnom inflamacijom (upalnim procesom u bočnim kanalima).

Podela Gljivica na noktima (Onihomikoza)

Klinička podela gljivica na noktima (onihomikoza) se deli u zavisnosti od uzročnika infekcije kao i od mesta primarne infekcije i njenog širenja.
Klinički oblici su:

1. Distalna i lateralna subungvalna onihomikoza (DLSO)
2. Superficijalna bela onihomikoza (SBO)
3. Proksimalna subungvalna onihomikoza (PSO)
4. Endonyx onihomikoza
5. Candida onihomikoza6.Totalna distrofična onihomikoza (TDO)


Način prenosa gljivica na noktima (infekcije)

  • Dermatofiti
    su široko rasprostranjeni u životnoj sredini i infekcija nastaje prenosom astrokonidija ili hifa, ili pak keratinskog materijala koji sadrži ove gljivične elemente sa inficirane osobe na osetljivog domaćina. Kao striktno patogeni agensi, dermatofitima za nastanak infekcije nije neophodna predhodna trauma nokta ili okolnog tkiva, te u najvećem slučaju inficiraju intaktno tkivo nokta.

    Dermatofiti se najčešće prenose preko vlažnih podova, kao što je slučaj sa bazenima, saunama, spa centrima, tuš kabinama koje koriste više ljudi, svlačionicama u sportskim objektim, kao i nošenje, zajedničke obuće i odeće u porodicama, kolektivima, sportskim aktivnostima i drugo.

    U većini slučaja onihomikoza, infekcija je prisutna na noktima na nogama. Nokti na nogama su u proseku 25 puta češće inficirani nego nokti na rukama. Na ovo verovatno utiče i činjenica da nokti na nogama u proseku za 50-60% rastu sporjije od noktiju na rukama. Sporiji rast omogućava gljivama da usled duže izloženosti lakše dovedu do nastanka oboljenja.

    Palac na nozi je najčešće mesto infekcije, verovatno zato što trpi najveći pritisak i trauma usled nošenja obuće. Daleko najčešće, u 75-86% slučajeva su prvo zahvaćeni palčevi i osobe sa ovim oboljenjem mogu autoinfekcijom preneti gljivične izazivače na ostale nokte na stopalim, kao i na rukama.

    Znatno ređe, infekcija može nastati preko kontakta sa životinjama i zemljom kod zoofilnih i geofilnih vrsta.
  • Infekcija nedermatofitnim plesnima
    najčešće nastaje sekundarno na već izmenjenim noktima, npr. Trauma nokta usled mehaničke povrede ili drugih uzročnika.
  • Kvasnice kao izazivači OM takođe se mogu preneti direktnim i indirektnim putem. Candida spp. Kao najčešći izazivači iz ove grupe, dospevaju do noktiju kod najvećeg broja pacijenata autoinfekcijom sa bukalne sluznice, a kod žena i sa vaginalne sluznice, gde predstavljaju deo fiziološke mikroflore.

Gljivice na noktima – Klinička slika

Distalna i lateralna subungvalna onihomikoza (DLSO)

DLSO-gljivice-na-noktima
DLSO – gljivice na noktima

DLSO predstavlja najčešći klinički oblik gljivica na noktima (onihomikoze). Ulazno mesto gljiva predstavlja distalni i lateralni subungvalni žleb nokta. Infekcija zahvata hiponihijum i širi se proksimalno, nasuprot pravca rasta nokta, duž ležišta nokta. Ova pojava dovodi do zadebljanja hiponihijuma usled čega dolazi do podizanje slobodne ivice nokta. U početnim fazama nokatna ploča nije zahvaćena infekcijom.
Klinički znaci su oniholiza i subungvalna hiperkeratoza koja zapravo predstavlja rezervoar gljivičnih elemenata. Javlja se promena boje nokta koja je u opsegu od bele do braon nijanse. Kod uznapredovale infekcije nokat postaje trošan i lako lomljiv što je rezultat invazije nokatne ploče i keratinolitičke aktivnosti gljiva.

Ovaj oblik onihomikoze uglavnom se javlja na noktima nogu, često udružen sa gljivičnom infekcijom stopala (Tinea pedis). Na noktima na rukama se takođe javlja, ali uglavnom kod osoba koje već imaju infekciju noktiju na nogama (autoinfekcija) i praćena je manjim zadebljanjem nokta.

Dermatofiti su najčešći uzročnici dlso, znatno ređe nedermatofitne gljive ili kvasnice. Od dermatofita najčešće se izoluje Trihofiton rubrum, a zatim i Trihofiton interdigitale, eventualno Trihofiton tonsurans ili Epidermofiton flokosum.

Superficijalna bela onihomikoza (SBO)

SBO - gljivice na noktima
SBO – gljivice na noktima

SBO se javlja znatno ređe i kod ovog oblika nokatna ploča predstavlja primarno mesto infekcije. Kod SBO gljive direktno napadaju površne slojeve nokatne ploče stvarajući dobro ograničena bela polja. Sa napredovanjem oboljenja može doći do spajanja ovih polja, a nokat postaje hrapav, mekan i porozan.
Kod dece, nokat može postati homogeno beo, neproziran i savitljiv. SBO izazvana gljivama roda Candida uglavnom se javlja kod prevremeno rođene dece, ako su majke imale vaginalnu kandidijazu, zahvatajući i nokte na nogama i rukama. Kod odraslih SBO uglavnom zahvata samo jedan nokat na nozi.



Proksimalna subungvalna onihomikoza (PSO)

PSO - gljivice na noktima
PSO – Gljivice na noktima

PSO se javlja veoma retko. Kod ovog oblika gljive dospevaju do nokta preko proksimalnog nokatnog žleba i kutikule i napadaju tek formirani proksimalni deo nokatne ploče. Gljive zatim mogu migrirati distalno dovodeći do subungvalne hiperkeratoze, proksimalne oniholize i destrukcije proksimalnog dela nokatne ploče. S obzirom da je dominantno zahvaćen matriks nokta, površina nokatne ploče je izmenjena. Javlja se belo žuta prebojenost proksimalnog dela nokatne ploče (Leukonychia) dok je distalni deo nokta normlalne boje. Može se javiti i izražena i bolna perioungvalna inflamacija praćena gnojnim zapaljenjem što se može pogrešno protumačiti kao bakterijska infekcija.

Ovaj oblik onihomikoze može se javiti in a noktima na rukama kao i na nogama. Osobe sa kompromitovanom perifernom cirkulacijom i šećernom bolesti češće imaju ovaj oblik onihomikoze. Rapidno progresivna forma PSO često je povezana sa stanjima imunodeficijencije. Primećen je porast incidencije rapidno progresivne forme kod osoba sa sindromom stečene imunodeficijencije (aids)
Najčešći izazivač je Trihofiton rubrum, zatim Trihofiton interdigitale. Opisani su i  sporadični slučajevi izazvani Trihofiton megnini, Trihofiton skonleini i Epidermofiton flokosum.


Endonyx  onihomikoza

Endonyx gljivice na noktima
Endonyx gljivice na noktima

Endoniks OM je veoma retko oboljenje nokta.  Infekcija započinje  od nokatne pulpe kao i kod DLSO, ali ne zahvata ležište nokta već gljive vrše invaziju distalnog dela nokatne ploče. Prema tome, kod ovog oblika primećuje se veliko prisustvo gljivičnih hifa u samoj nokatnoj ploči i potpuno odsustvo gljivičnih elemenata u ležištu nokta. Klinički se uočava difuzna mlečno-bela prebojenost nokatne ploče uz odsustvo subungvalne hiperkeratoze i oniholize. Nokatna ploča je normalnih karakteristika i nema zadebljanja. Najčešći izazivač ovog oblika OM je Trihofiton sudanens (Trichophyton soudanense), a opisano je i par slučajeva izazvanih T. violaceum.


Candida onihomikoza

Candida gljivice na noktima
Candida gljivice na noktima

Ovaj termin se koristi da označi onihomikozu izazvanu i drugim gljivama iz grupe kvasnica, mada su svakako gljiva roda CANDIDA najčešće. U preko 70% slučajeva izazivač je Candida albikans (C. Albicans), potom ređe Candida parapsilosis, C. tropicalis i C. krusei. Infekcija se može javiti i na noktima na nogama, mada je lokalizacija na rukama znatno češća i čini oko 50% svih onihomikoza na noktima ruku.

Gljive direktno napadaju nokat dovodeći do sledećih kliničkih manifestacija:

  • Hronična paronihija sa sekundarnom distrofijom nokta
    Hronična paronihija se uglavnom javlja sekundarno na noktima na rukama kod osoba koje rade u vlažnim uslovima ( ribari, barmeni…), kao i kod domaćica zbog česte upotrebe sapuna i deterdženata. Ovo je najčešći oblik Candida oniholize.

    Karakteriše se bolnim otokom i eritemom proksimalnog i lateralnih žlebova noktra, koji nastaju usled hroničnog izlaganja noktiju na rukama vodi, time se kutikula odvaja od nokatne ploče i smanjuje njena zaštitna uloga. Kada infekcija dopre do matriksa nokta, nastaje proksimalna distrofija nokta i javljaju se poprečne brazed na nokatnoj ploči. Nokat postaje konveksan, nepravilan, hrapav, bez subungvalne hiperkeratoze.,
  • Distalna infekcija nokta (Candida oniholiza)
    Ovo je redak oblik Candida oniholize i javlja se gotovo isključivo kod pacijenata sa Raynaud fenomenom ili nekim drugim oblikom vaskularne insuficijencije. Još uvek nije razjašnjeno da li sam vaskularni problem dovodi do oniholize ili ona nastaje usled infekcije kvasnicama.

    Kod ovog oblika distalna subungvalna hiperkeratoza, u vidu žuto-sive mase, podiže nokatnu ploču i odvaja je od ležišta nokta dovodeći do oniholize. Klinički promene na noktima jako liče na DLSO i teško ih je razlikovati. Za razliku od DLSO, promene su prisutne samo na noktima na rukama i postoji manji stepen subungvalne hiperkeratoze.
  • Hronična mukokutna kandidoza HMKK (Candida granulom)
    Ovaj redak oblik onihomikoze je mulifaktoriske etiologije koji nastaje usled oslabljene ćelijski posredovane imunosti. Klinički znaci oboljenja variraju u zavisnosti od stepena imunosupresije (oslabljen imunitet). Kod najtežih oblika javlja se veliko zadebljanje nokta dovodeći do stvaranja Candida granuloma. Takođe, kod pacijenta gotovo uvek postoje i promene na sluznicama izazvane gljivama roda Candida.
  • Sekundarna Candida onihomikoza
    Oboljenje se javlja u sklopu drugih oboljenja nokta, najčešće kod psorijaze. Gljive sekundarno napadaju prethodno izmenjen nokat usled osnovnog oboljenja.
  • Totalna distrofična onihomikoza (TDO)
    TDO ne predstavlja zaseban klinički oblik onihomikoze. Bilo koji od prethodnih oblika, usled napredovanja infektivnog procesa može dovesti do totralne distrofije nokta. Kod ovog oblika nokatna ploča je potpuno razorena, kruni se i nestaje, ostavljajući sa sobom zadebljano ležište nokta ispunjeno keratinskim debrisom.

TDO gljivice na noktima
Totalna distrofična onihomikoza – gljivice na noktima

Terapija gljivice na noktima (onihomikoza)

Terapija onihomikoza je značajno unapređena poslednjih godina, što znači da u većini slučajeva možemo očekivati potpuno i trajno izlečenje. Međutim, preduslov za izbor odgovarajućeg terapijskog protokola predstavlja tačno prepoznavanje i utvrđivanje uzročnika onihomikoze.

DLSO se po pravilu teško leči i povezana je sa visokom stopom recidiva infekcije. Stepen uspešnog lečenja onihomikoze je viši kod noktiju na rukama, s obzirom da oni brže rastu i da prilikom lečenja zahtevaju kraće terapijske protokole za razliku od noktiju na nogama. Ukoliko je onihomikozi prethodila trauma nokta, izrastanje nokta može biti usporeno i često nokat uprkos izlečenju ne može da postigne normalan izgled.

Za uspešan terapijski ishod onihomikoze neophodna je saradnja pacijenta uz razumevanje da lečenje neće nastupiti brzo i da je neophodno dugo praćenje pacijenata da bi se blagovremeno uočio povratak infekcije.  Postoje nekoliko načina terapije kao što su: Lokalna antimikotična terapija koja se primenjuje u blagim slučajevima kada još nije došlo do proširenja na matriks nokta. U slučajevima gde je matriks nokta zahvaćen, primenjuje se sistemska i kombinovana terapija određenim lekovima koji se unose oralnim putem.

Debridman

Kao dopunski tretman lokalnoj ili sistematskoj terapiji onihomikoze, primenjuje se i Debridman nokta. Debridman nokta je proces uklanjanja mrtvog, devitalizovanog, kontaminiranog sadržaja koji se nalazi na noktu ili ispod njega.

Podolozi, kao i visoko obrazovani pedikirski tehničari do određene granice mogu da izvršavaju ovaj postupak.
Pacijenti sa onihomikozom koji su uz standardnu terapiju bili podvrgnuti i debridmanu, imali su značajno bolji terapijski uspeh.

U lečenju gljivica na noktima (onihomikoza) primenjuju se sledeći terapijski pristupi:

  • Lokalna antimikotična terapija
    Lokalna antimikotična terapija je indikovana u slučajevima blage do umerene infekcije, kada je infektivnim procesom zahvaćeno manje od 50% nokatne ploče (gledano od slobodne ivice nokta), nema invazije matriksa nokta i infekcija postoji samo na nekoliko (1-4) noktiju. Osnovna prednost lokalne terapije je u tome što je jednostavna za primenu i izaziva znatno manje neželjenih efekata od sistemske oralne antimikotične terapije.

    Dva loklna preparata u formi lakova za nokte, koji dobro penetriraju u nokat i odobreni su kao monoterapija u onihomikozi, su: ciklopiroks i amorolfin. Preparati u vidu laka su superiorniji od lokalnih lekova u drugim oblicima s obzirom da usled njihove isparljivosti ostavljaju na površini nokta sloj koji obezbeđuje stalnu visoku koncentraciju leka i sprečavajući isušivanje nokta povećeva prodiranje lekovite suspstance u dublje strukture nokta.

    Oba leka imaju širok spektar dejstva i efikasni su u lečenju onihomikoze izazvane dermatofitima, kvasnicama kao i plesnima.
  • Ciklopiroks se u vidu 8% laka za nokte korisiti za onihomikozu izazvanu gljivama:
    Trichophyton Rubrum kao i Scopulariopsis Brevicaulis i Candida spp. Primenjuje se jednom dnevno tokom 48 nedelja. Preporuke su da se koristi uz debridman nokta kako bi se obezbedilo prodiranje leka do dela nokta zahvaćenog infekcijom i kako bi se smanjilo opterećenje gljivičnim elementima.
    Izlečenje u 48 nedelji se kreće od 33-67% i nisu primećeni neželjeni efekti.
  • Amorolfin je sintetski antimikotik koji ima širok spektar dejstva. Ispoljava fungicidnu aktivnost protiv Candida Albicans i Trichophyton Interdigitale. U vidu 5% laka za nokte primenjuje se 1-2 puta nedeljno tokom 6-12 meseci. Stepen mikološkog izlečenja ovim preparatom je 60-67% i primećeni su blagi neželjeni efekti lokalno na mestu primene leka.
  • Sistemska antimikotična terapija
    Sistemska terapija je indikovana u situacijama kada je zahvaćeno više od 50% nokatne ploče, veći broj noktiju zahvaćen infektivnim procesom (više od 4) i kada je zahvaćen matriks nokta. Trenutno su 3 antimikotika odobrena u sistemskoj terapiji onihomikoza, a to su: Grizeofulvin, Terbinafin i Intrakozanol.
  • Grizeofulvin je slab fungistatik koji se koristi samo u lečenju onihomikoze izazvane dermatofitima. To je jedini lek koji je odobren za lečenje kod dece starije od mesec dana.
    Lek je kontraindikovan u trudnoći.
  • Tebrinafin je alialmin koji se koristi u lečenju onihomikoze izazvane dermatofitima i nedermatofitnim plesnima.
  • Intrakonazol pripada grupi azola koji ima širi spektar dejstva od ostalih antimikotika i koristi se u terapiji onihomikoze izazvane kvasnicama, dermatofitima i nekim nedermatofitnim plesnima.
    Generalno se smatra fungistatikom, ali može dostići i fungicidne koncentracije.
  • Avaluzija nokta (odstranjivanje nokatne ploče)
    Avulzija nokta primenjuje se kod pacijenata sa ozbiljnom kliničkom slikom onihomikoze koja se manifestuje uznapredovalom oniholizom, izraženim zadebljanjem nokatne ploče ili prisustvom dermatofitoma.

    Ovako izražene promene na noktima uglavnom loše reaguju na standardne protokole lečenja sistemskim i loklanim antimikoticima, pa zahtevaju dodatni agresivniji medicinski pristup.
  • Terapija laserom
    U novije vreme u terapiji onihomikoza primenjuje se i laserska terapija. Najčešće se primenjuje kao pulsni laser. Pacijenti se podvrgavaju terapiji laserom 2-3 puta sa minimalnim razmakom od 3 nedelje između svakog tretmana.

    Laserska terapija se bazira na zračenju bez upotrebe rashlađivajućih sprejeva, gelova ili lokalnih anestetika. Svaki nokat se pojedinačno tretira vertikalno i horizontalno, pri čemu se formira mreža iznad površine nokta. Trajanje tretmana iznosi oko 45 sekundi po svakom noktu, a u cilju sprečavanja reinfekcija pacijentima se savetuje dnevna upotreba antimikotske kreme.

    Ovakva terapija dala je bolje rezultate kod pacijenata u ranijim fazama onihomikoze
  • Noveon laser koristi dve talasne dužine. Zbog svog jedinstvenog fotoletalnog efekta na infektivne agense pokazao je dobre rezultate u lečenju onihomikoze bez obzira na stepen oštećenja nokta.
  • Femtosecond (f-sec) infracrveni titanijum-safir laser omogućava selektivno dopremanje energije do dubokih slojeva nokatnog ležišta. Usled duboke penetracije u nokatno ležište dovodi do eliminisanja dermatofita, a da pri tome ne dolazi do oštećenja okolnog tkiva.

Prevencija onihomikoza

Pacijenti bi trebalo da izbegavaju da hodaju bosi u zajedničkim prostorima koje koriste veliki broj ljudi, kao što su kupaonice, javni tuševi, bazeni, kao i da dobro osuše stopala posle kupanja, tuširanja ili plivanja.

Ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju savetuje se nošenje otvorene obuće ili često menjanje obuće, na 2-3 dana, uz često menjanje čarapa kako bi se izbegao dugotrajan boravak stopala u vlažnim uslovima naročito kod osoba koje su sklone pojačanom znojenju stopala.

Nokte bi trebalo kratko podsecati i truditi se da uvek budu čisti, koristeći vlastiti pribor ili eventualno dobro dezinfikovati pribor pre i posle upotrebe. Obuća bi trebalo da u potpunosti odgovara, kako ne bi izazvala traume tokom nošenja. Savetuje se da čarape budu od prirodnih materijala, kao što je pamuk, koji imaju sposobnost upijanja vlage.

U cilju destrukcije prisutnih gljivičnih elemenata savetuje se često menjanje i/ili adekvatna dezinfekcije obuće kao i pranje čarapa na temperaturi od 60°C uz upotrebu deterdženata.


Ukoliko Vam je potreban medicinski pedikir, možete pogledati naše usluge i cenovnik klikom na ovaj link >.

PODELI OBJAVU:

Share on facebook
Share on whatsapp
Share on twitter
Share on linkedin

Poslednje Objave

Nega kože ruku

Nega kože ruku se često zanemaruje i neretko može dovesti do posledica oštećenja kože...

Urastao nokat

Urastao nokat je posledica prosecanja nokatne ploče unutar lateralnih nabora prstiju. Prosecanjem površinskog sloja...

Svidela Vam se objava?

Prijavite se na našu mailing listu i nikada više nemojte propustiti ni jednu novu objavu, popust ili promociju!

Izlivanje noktiju

Duga forma

3,000

2,390 RSD

Izlivanje noktiju

Srednja forma

2,500

2,190 RSD

Izlivanje noktiju

Kratka forma

2,400

2,090 RSD

Ojačavanje Noktiju

2,200

1,890 RSD

Trajni French

Sve forme

3,300

2,790 RSD